Milomir Trošić, osnivač i vlasnik firme Auris Audio, u razgovoru za BIZLife ističe da je od detinjstva bio vođen strašću prema muzici i tehnologiji, a ta ljubav prema zvuku i fascinacija elektronikom odvela ga je na put kojim je, korak po korak, gradio svoje ime u svetu audio industrije.
„Još kao dete sam, u Domu kulture u Trsteniku, bio kvazi di-džej, da bih na kraju završio u radio stanici Radio Vrnjačka Banja i tamo radio kao tonski realizator ili ti di-džej. Nakon toga sam, u nekim našim ali i svetskim diskotekama radio kao di-džej. Ali bez obzira na to, sve vreme su me elektrotehnika i elektronika vukle ka tome da saznam kako to sve radi? Pa sam tako, od nekog sedmog razreda osnovne škole, krenuo da se time bavim amaterski. Prvo sklapanjem nekih bubica za prenos radio talasa, čije sam šeme pronašao u nekadašnjem magazinu Uradi sam. Svoje društvo sam impresionirao time da mogu da im, putem FM radio talasa, prenesem neke informacije, na testovima možda“ – uz osmeh Milomir Trošić opisuje svoje elektrotehničke početke.
Izvor: Ustupljene fotografije, BIZLife/ Radio Vrnjačka Banja 1988.
Krajem osamdesetih godina prošlog veka počeo je da konstruiše zvučnike, odnosno zvučničke kabinete, a koristio je drajvere raznih domaćih i stranih proizvođača, uglavnom EI Niš i Visaton, koji su u tom trenutku jedini bili dostupni na jugoslovenskom tržištu. Zvučničke kabinete je pravio od iverice jer, kako kaže, bio je to jedini način da da dobijete dobru audiofilsku zvučnu kutiju, a da ne platite astronomsku carinu od 100% na uvoz repromaterijala.
„U to vreme, pojačala koja su bila dostupna u našoj zemlji nisu bila lošeg kvaliteta ali su lampaška pojačala, koja su me uvek privlačila, bila bukvalno nepristupačna, jako skupa i bilo ih je gotovo nemoguće nabaviti. Tu posebno mislim na marke Marantz i Macintosh. Korišćenjem šema iz nemačkih časopisa, koje smo dobijali od rođaka i prijatelja, pravili smo takozvane ‘do it yourself’ uređaje, koji su zvučali mnogo bolje nego komercijalni uređaji koji su mogli da se kupe u našoj zemlji u to vreme.“ – priseća se Troša, kako ga inače zovu prijatelji i poznanici.
Dok je strast prema zvuku bila konstanta u njegovom životu, devedesete godine donele su nove izazove. Tokom tog perioda, Trošić je pokrenuo svoju radio stanicu – Next radio u Kruševcu, a neophodnu opremu uopšte nije morao da kupuje.
„Sve uređaje smo proizveli bukvalno sami, pa i sam predajnik. Godine 1999. smo projektovali i proizveli prvi RDS enkoder, koji je korišćen u otprilike 90% radio stanica u Srbiji, a prodavali smo ih i u inostranstvu. Uz pomoć tog uređaja ste vi na svojim radio prijemnicima mogli da vidite ime radio stanice i izvođača pesme koju trenutno slušate.“ – prepričava svoju medijsku avanturu naš sagovornik i dodaje: „Sledeći naš proizvod je bio teletekst generator, jedini proizveden istočno od Nemačke, koji vam je omogućavao da se teletekst emituje na televizijama u našoj zemlji i u regionu. Za taj proizvod smo dobili nagradu Sajma tehnike 2000. godine.“
Kompletan tekst pročitajte na našem portalu BIZLife.
Autor: Borislav Despotović
